Evolution Hoax

Strahote Koje je Darvinizam Doneo Čovečanstvu

< <
3 / total: 8

Drugo Poglavqe: Darvinov Rasizam I Kolonijalizam

Darvinov blizak prijateq profesor Adam Sexvik (Adam Sedgwick) je bio jedan od qudi koji je video kakve će opasnosti teorija evolucije izazvati u budućnosti. Napomenuo je, pošto je pročito i razmotrio 'Postanak vrsta' da ";Ako bi ova kwiga naišla na opšte javno prihvatawe, donela bi sa sobom porast surovosti qudske rase kakav do sada nije viđen;". (7) I zaista, vreme je pokazalo da je Sexvik bio u pravu kada je imao sumwe. XX vek je ostao zapamćen u istoriji kao tamno doba kada su qudi bili izloženi masakrima samo zbog wihove rase ili etničkog porekla.

Naravno, diskriminacija i istrebqivawe zasnovano na woj su postojali u qudskoj istoriji davno pre Darvina. ;Ali je darvinizam dao toj diskriminaciji lažnu naučnu vrednost i lažnu opravdanost;.

"Očuvawe Povlašćenih Rasa..."

Uydurma Evrim Haberleri

1. The South Atlantic Ocean

2. Southern Ocean

Putovawa na koja se Darvin upustio su otkrila wegovu rasističku stranu. Na primer, Darvin je smatrao izraz "divqe životiwe" podesnim za plemena o čijoj su kulturi i sposobnostima govorili drugi istraživači.

Većina darvinista u naše vreme tvrdi da Darvin nikada nije bio rasista već da rasisti pogrešno tumače Darvinove ideje u ciqu podrške sopstvenih gledišta. Oni tvrde da se izraz "'očuvawem povlašćenih rasa"' u podnaslovu 'Postanka vrsta' koristi samo za životiwe. Međutim, ono što oni koji daju tu tvrdwu ignorišu je ono što Darvin kaže o qudskim rasama u svojoj kwizi.

Po gledištima koje je Darvin izneo u svojoj kwizi, qudske rase predstavqaju različite stupweve u evoluciji, i neke rase su evoluirale i napredovale više od drugih. Neke od wih, su u stvari, bile na skoro istom nivou kao i majmuni.

Darvin je tvrdio da se "borba za opstanak" takođe primewivala između qudskih rasa. "Povlašćene rase" su izlazile kao pobednici iz te borbe. Po Darvinu povlašćena rasa su bili evropski belci. Što se azijskih i afričkih rasa tiče, one su zaostale u borbi za opstanak. Darvin je otišao još daqe: te rase će uskoro potpuno izgubiti svetsku borbu za opstanak i nestati, tvrdio je.

U nekom budućem periodu koji nije veoma daleko mereno vekovima, civilizovane rase qudi će skoro sigurno istrebiti i zameniti divqe rase širom sveta. U isto vreme čovekoliki majmuni... će bez sumwe biti istrebqeni. Prekid između čoveka i wegovih najbližih srodnika će tada biti širi, jer će se nalaziti između čoveka u civilizovanijem stawu, kako se možemo nadati, čak i od Kavkasca, i nekog primitivnog majmuna; kao što je pavijan, umesto kao što je sada između crnca ili Australijanca i gorile;. (8)

U drugom delu 'Porekla čoveka' (The Descent of Man), Darvin je tvrdio da je neophodno da niže rase nestanu i da nema potrebe da razvijeni qudi pokušavaju da ih zaštite i održavaju u životu. Uporedio je tu situaciju sa qudima koji su gajili domaće životiwe:

Kod divqaka, slabi u telu ili umu se brzo eliminišu: i oni koji prežive obično ispoqavaju odlično zdravqe. Mi civilizovani qudi, u drugu ruku činimo sve da sprečimo proces eliminacije; gradimo domove za zaostale, osakaćene i bolesne; donosimo zakone za siromašne; a naši doktori čine sve što mogu da svakome spasu život do posledweg trenutka. Postoji razlog da se veruje da je vakcinacija sačuvala hiqade života, koji bi zbog slabe konstitucije ranije podlegli malim bogiwama. Tako slabi članovi civilizovanih društava razmnožavaju svoju vrstu. Niko ko se bavio uzgajawem domaćih životiwa neće sumwati da to mora da je prilično štetno za qudsku rasu. (9)

Uydurma Evrim Haberleri

Profesor Adam Sexvik

Kao što smo videli, u svojoj kwizi 'Poreklo čoveka' Darvin je smatrao da su domoroci Australije i crnci na istom nivou kao gorile i tvrdio da će te rase nestati. Što se tiče drugih rasa koje je video kao "niže" tvrdio je da je bitno sprečiti ih da se razmnožavaju da bi se te rase dovele do izumirawa. Tako su tragovi rasizma i diskriminacije na koje još uvek nailazimo u naše vreme bili odobreni i dato im je opravdawe od strane Darvina na taj način.

Što se tiče zadatka "civilizovanih osoba", po Darvinovoj rasističkoj ideji, on je bio da one malo ubrzaju evolucioni period, kao što ćemo kasnije videti detaqnije. U ovoj situaciji nije bilo zamerke, sa "naučne" tačke gledišta, da se sa ovim rasama, koje će ionako nestati, završi sada.

Darvinova rasistička strana je pokazala svoj efekat u dobrom delu wegovog pisawa i opažawa. Na primer, on je otvoreno izneo svoje rasističke predrasude dok je opisivao domoroce ostrva Tera del Fuego koje je video na dugom putovawu na koje je krenuo 1871. godine. Opisao je te urođenike kao živa stvorewa "potpuno nage, obojene raznim bojama, koje jedu sve što nađu kao i divqe životiwe, nekontrolisane, surove prema svakome ko nije iz wihovog plemena, uživaju u mučewu svojih neprijateqa, prinose krvave žrtve, ubijaju svoju decu, loše postupaju prema svojim ženama, puni su čudnog sujeverja". Dok istraživač V. P. Snou (W. P. Snow), koji je putovao u isti region deset godina ranije, daje veoma drugačiju sliku. Po Snou, urođenici ostrva Tera del Fuege su bili "qudi snažnog izgleda, veoma su voleli svoju decu; neke od wihovih rukotvorina su bile izvanredne; prepoznavali su neku vrstu prava nad svojinom i prihvatali su autoritet nekoliko najstarijih žena". (10)

Kao što se vidi iz ovih primera Darvin je bio izraziti rasista. U stvari, rečima autora kwige 'Šta je Darvin stvarno rekao' (What Darwin Really Said), Benxamin Ferington (Bewamin Farrington), Darvin je dao puno komentara u vezi ";većih razlika između različitih rasa qudi;" u svojoj kwizi 'Poreklo čoveka'. (11)

Štaviše, Darvinova teorija je negirajući postojawe Boga bila uzrok toga da qudi nisu videli da je čovek bio nešto što je stvoreno od strane Boga i da su svi qudi stvoreni jednaki. I to je bio jedan od faktora iza uspona rasizma i ubrzawa wegovog prihvatawa u svetu. Američki naučnik Xejms Ferguson (James Ferguson) opisuje direktnu vezu između negirawa stvarawa i uspona rasizma na sledeći način:

Nova antropologija je uskoro postala teorijska podloga između dve suprotstavqene škole misli o postanku qudi. Starija i čvršće ustanovqena od wih je bila 'monogenizam', verovawe da je celokupno čovečanstvo, bez obzira na boju i karakteristike, direktno poteklo od Adama i od jedinstvenog i originalnog dela Božijeg stvarawa. Monogenizam je širila crkva i bio je univerzalno prihvaćen do XVIII veka, kada je ;opozicija teološkom autoritetu počela da izgrađuje suprotnu teoriju 'poligenizma', (teorija evolucije); koja je smatrala da su različite rasne zajednice imale različita porekla. (12)

Indijski antropolog Lalita Vidiarti (Lalita Vidzarthi) objašwava kako je Darvinova teorija evolucije dovela do toga da rasizam bude prihvaćen od strane društvenih naka:

Wegova (Darvinova) teorija opstanka najprilagođenijih; je bila toplo dočekana od strane društvenih naučnika tog vremena, i oni su verovali da je čovečanstvo dostiglo različite nivoe evolucije koja je dostigla vrhunac u civilizaciji belog čoveka. ;Do druge polovine XIX veka rasizam je bio prihvaćen kao čiwenica od strane većine zapadnih naučnika;. (13)

Što se tiče darvinista koji su došli posle Darvina, oni su pružili veliku borbu da bi dokazali svoja rasistička gledišta. U to ime oni nisu prezali od toga da daju mnoge naučne nedoslednosti i laži. Smatrali su da kada to dokažu, da će naučno dokazati sopstvenu superiornost i "prava" da tlače, kolonizuju, i ako treba da istrebe druge rase.

U trećem poglavqu svoje kwie 'Loše merewe čoveka' (The Mismeasure of Man), Stefan Xej Guld je istakao da su neki antropolozi namerno falsifikovali svoje podatke da bi dokazali "superiornost" bele rase. Po Guldu, metod koji je najčešće korišćen je bio falsifikovawe veličine mozga fosilizovanih lobawa koje su pronalazili. Guld spomiwe u svojoj kwizi da su, pretpostavqajući da veličina mozga ima nešto sa inteligencijom, mnogi antropolozi namerno preuveličavali veličinu lobawa Kavkazaca i podcewivali veličinu lobawa crnaca i Indijanaca. (14)

Uydurma Evrim Haberleri

Stefan Xej Guld i wegova kwiga koja je otkrila Darvinovu rasističku stranu

U svojoj kwizi 'Posle Darvina' (Ever Since Darwin), Guld objašwava neverovatne tvrdwe koje su darvinisti iznosili da bi prikazali da su neke rase niže.

Hekel i wegove kolege su se takođe pozivali na rekapitulaciju da bi potvrdili rasnu superiornost severnoevropskih belaca. Pretraživali su čiwenice iz qudske anatomije i ponašawa, koristeći sve što su mogli da pronađu od mozgova do pupaka. Herbert Spenser (Herbert Spencer) je pisao da "intelektualne osobine necivilizovanih... su osobine koje se javqaju kod dece civilizovanih". Karl Vogt (Carl Vogt) je 1864. rekao oštrije: "Odrasli crnac poseduje, što se wegovih intelektualnih sposobnosti tiče, prirodu deteta... Neka plemena su osnovala države, koje poseduju osobenu organizaciju, ali što se otaloga tiče, možemo slobodno da tvrdimo da cela rasa nije, ni u prošlosti ni u sadašwosti, proizvela niša što bi doprinelo napretku čovečanstva ili što bi bilo vredno za očuvawe". (15)

A francuski medicinski anatom Etien Seres (Etienne Serres) je stvarno tvrdio da su crni muškarci primitivni zato što su wihovi pupkovi bili na nižem nivou. Darvinov savremenik, evolucionista Havelok Elis (Havelock Ellis) je podupreo razliku između superiornih i nižih rasa navodnim "naučnim" objašwewem, koje glasi:

Dete mnogih afričkih rasa je malo ako je i uopšte mawe inteligentno od evropskog deteta, ali dok Afrikanac kako raste postaje glup i tupav, i wegov celokupni društveni život ulazi u stawe uske rutine, Evropqanin zadržava mnogo od svoje dečije živosti. (16)

Francuski darvinistički antropolog Vašir de Lapog (Vacher de Lapouge) je predložio, u svom radu nazvanom 'Race et Milin Social Essais d'Anthroposociologie' (Paris 1909) da su nebele klase potomci divqaka koji nisu naučili da budu civilizovani, ili degenerisani predstavnici pomešanih klasa. Dao je rezultate mereći lobawe pariskih viših i nižih klasa na grobqima. Po wegovim rezultatima zavisno od svojih lobawa neki qudi su bili skloni da budu bogati, samouvereni i slobodni, a drugi konzervativni, da ne traže puno i da poseduju sve kvalitete dobrog sluge, klase su bile proizvodi društvenog odabirawa, više klase društva su bile superiorne, stepen bogatstva je bio u proporciji sa indeksom lobawe. Lapog je kasnije dao proročanstvo, "Moje gledište je da će u godinama koje dolaze qudi ubijati jedni druge zato što su wihove glave okrugle ili šiqate", rekao je (17), i ovo proročanstvo se ostvarilo, kao što ćemo detaqnije videti na narednim stranama ove kwige, i XX vek je video masakre koji su izvršavani u ime rasizma...!

I nisu bili samo antropolozi: entomolozi (oni koji proučavaju insekte) su takođe skočili na rasistički vagon koji je darvinizam pokrenuo svojim neverovatnim tvrdwama. Na primer, 1861. godine jedan engleski entomolog je došao do zakqučka, pošto je sakupio vaši koje su živele na telima qudi u različitim delovima sveta, da vaši jedne rase nisu mogle da žive na telima druge, što je kada se pogleda sa današwem naučnog nivoa jednostavno smešno. (18) Kada su čak i qudi sa zvawem naučnika davali takve izjave, nije iznenađujuće da su neki dogmatični rasisti koristili takve nelogične, neinteligentne i potpuno besmislene slogane kao što je da je "čak i crnačka vaš crnac".

Ukratko, rasistička strana Darvinove teorije je našla veoma plodno tlo u drugoj polovini XIX veka. Zato što su evropski "belci" još uvek čekali da takva teorija opravda wihove sopstvene zločine.

Britanska Kolonizacija i Darvinizam

Zemqa koja je najviše zaradila na Darvinovim rasističkim gledištima je bila Darvinova sopstvena zemqa, Britanija. U godinama kada je Darvin izneo svoju teoriju, Velika Britanija je imala osnovanu svetsku vodeću kolonijalističku imperiju. Svi prirodni izvori oblasti koja se prostirala od Indije do Latinske Amerike su bili iskorišćavani od strane Britanske imperije. "Beli čovek" je pqačkao svet za sopstvene interese.

Ali, naravno, počiwući sa Velikom Britanijom, nijedna kolonijalistička zemqa nije želela da bude viđena kao "pqačkaš", i da bude zapamćena u istoriji kao takva. Iz tog razloga, oni su tražili objašwewe kako bi pokazali da su u pravu u onome što čine. Takvo objašwewe bi moglo da predstavi kolonizovane qude kao "primitivne qude" ili "stvorewa koja žive kao životiwe". Na taj način, oni koji su bili masakrirani i podvrgnuti nequdskom tretmanu su mogli da budu viđeni ne kao qudska bića, već kao poluqudska poluživotiwska stvorewa, i loše postupawe sa wima ne bi bilo smatrano za zločin.

U stvari, to tragawe nije bilo novo: prvo širewe kolonizacije u svetu ide unazad do XV i XVI veka. Tvrdwe da su neke rase imale poluživotiwske osobine je prvi izneo Kristofer Kolumbo (Christopher Columbus) na svom putovawu do Amerike. Po ovim tvrdwama, američki urođenici nisu bili qudska bića, već vrsta razvijene životiwe. Iz tog razloga su mogli da budu stavqeni na raspolagawe španskim kolonijalistima.

Bez obzira koliko je Kolumbo prikazivan u filmovima o otkriću Amerike kao da je imao topao i qudski stav prema urođenicima, čiwenica je da Kolumbo nije smatrao domoroce za qude. (19)

Uydurma Evrim Haberleri

MASAKR AMERIČKIH UROĐENIKA

Sa otkrićem Amerike od strane Krisofera Kolumba počeo je užasan masakr američkih urođenika.

Kristofer Kolumbo je bio osoba koja je prva pokrenula veliki masakr. Kolumbo je uspostavio španske kolonije na mestima koje je otkrio, načinio je robove od domorodaca i bio je odgovoran za započiwawe trgovine robqem. Španski "konkvistadori" su videli politiku tlačewa i izrabqivawa koju je Kolumbo primenio, i nastavili su je: izvršavani masakri su dostigli neverovatne dimenzije. Na primer, populacija na jednom ostrvu, koja je bila 200 000 kada je Kolumbo prvi put kročio na wega je bila samo 50 000 dvadeset godina kasnije, a do 1540. je ostalo samo 1 000 qudi. Kada je najčuveniji od španskih konkvistadora, Kortes (Cortes), prvi put kročio u Meksiko u februaru 1519, ukupna populacija domorodaca je bila 25 miliona, ali se do 1605. smawila na 1 milion. Na ostrvu Hispawola, populacija, koja je brojila 7-8 miliona 1492. godine, se smawila na 4 miliona 1496. godine i na samo 125 qudi u 1570. Po ciframa istoričara, za mawe od veka pošto je Kolumbo prvi put kročio na kontinent ;95 miliona qudi je bilo masakrirano od strane kolonijalista;. Kada je Kolumbo otkrio Ameriku 30 miliona domorodaca je živelo na kontinentu. Kao rezultat masakra od tada do danas dospeli su do pozicije da su postali izgubqena rasa od mawe od 2 miliona qudi.

Razlog zašto su ovi masakri dostizali tako nemilosrdne proporcije je bio da urođenici nisu smatrani za qudska bića, već da su gledani kao životiwe.

Uydurma Evrim Haberleri

Kraqica Viktorija i glavni učesnik u navedenim masakrima, Španac Kortes.

Ali ove tvrdwe kolonijalista nisu dobile mnogo pristalica. U Evropi u to vreme, istina da su svi qudi stvoreni jednaki od strane Boga i da su svi potekli od jednog pretka - Adama - je bila toliko široko prihvaćena da je katolička crkva naročito zauzela jasan stav protiv pqačkaških invazija. Jedan od najpoznatijih primera toga je odgovor Biskupa CCiape, Bartolomeja de la Kasasa (Bartolome de las Casas) koji je kročio na novi svet zajedno sa Kolumbom, koji je rekao da su svi urođenici bili "prava qudska bića", kao odgovor na kolonijalističke tvrdwe da su urođenici bili "vrsta životiwe". Papa Pavle III je osudio surov tretman urođenika papskom bulom 1537., i objavio je da su urođenici bili prava qudska bića sa sposobnošću za veru. (20)

Ali se u XIX veku situacija promenila. Zajedno sa širewem materijalističke filozofije i udaqavawem društva od religije, istina da su qudska bića stvorena od strane Boga je počela da se negira. To je, kako je spomenuto na prethodnim stranama, bilo u isto vreme i uspon rasizma.

Sa usponom darvinističke materijalističke filozofije u XIX veku, rasizam je postajao sve jači i to je stvorilo veliku podršku evropskom imperijalističkom sistemu.

Xejms Xol (James Joll), koji je više godina bio profesor istorije na univerzitetima kao što su Oksford, Stenford i Harvard, u svojoj kwizi 'Evropa posle 1870.' (Europe Since 1870), koja se i daqe koristi kao uxbenik na univerzitetima, opisuje ideološke odnose između darvinizma,imperijalizma i rasizma.

Najdubqe grupe ideja koje su inspirisale koncept imperijalizma su bile one koje se grubo mogu klasifikovati kao 'socijalni darvinizam' i koje su videle odnos između država kao neprekidnu borbu za opstanak u kojoj su neke rase smatrane za 'superiorne' u odnosu na druge u evolucionom procesu u kome su najjači morali stalno da se potvrđuju.

CCarls Darvin, čije su kwige 'O postanku vrsta', objavqena 1859., i 'Poreklo čoveka', koja je usledila 1871. godine, pokrenule sporove koji su uticali na mnoge grane evropske misli... Ideje Darvina i nekih wegovih savremenika kao što je bio engleski filozof Herbert Spenser, ... su brzo primewene na pitawa koja su bila daleko udaqena od neposrednih naučnih pitawa... Elemenat darvinizma koji je izgledao kao najprimewiviji na razvoj društva je bio verovawe da je prekomerna brojnost populacije u odnosu na sredstva za podršku neophodno proizvodila neprestanu borbu za opstanak u kojoj su najjači ili 'najsposobniji' bili oni koji su pobeđivali. Iz toga je bilo lako nekim misliocima da daju moralni sadržaj tvrdwi o najsposobnijima, tako da su vrste ili rase koje su opstajale bile one koje su imale moralna prava na to.

Doktrina o prirodnom odabirawu je mogla, prema tome, veoma lako da bude povezana sa drugim tokom misli koji je razvio francuski pisac, grof Žozef-Artur Gobine (Count Joseph-Arthur Gobineau), koji je objavio 'Esej o nejednakosti qudskih rasa' (Essay on the Inequality of Human Races) 1853. Gobine je insistirao da je najznačajniji faktor u razvoju bila rasa; i da su one rase koje su ostale superiorne bile one koje su čuvale svoju rasnu čistoću. Od wih, po Gobineu, arijevska rasa je bila ta koja je najboqe opstala... Hjuston Stjuart CCembrlen (Houston Stewart Chamberlain) je bio taj koji je doprineo tome da se neke od ovih ideja daqe razviju... Sam Hitler se dovoqno divio autoru (CCembrlenu) da bi ga posetio na samrti 1927. (21)

Kako je pokazano, postoji ideološki lanac koji spaja Darvina sa rasističkim misliocima i imperijalistima i koji se proteže odatle pa do Hitlera. Darvinizam je ideološka osnova i za imperijalizam, koji je utopio svet u krv u XIX veku, i za nacizam, koji je učinio to isto u XX veku.

Viktorijanska Velika Britanija je takođe pronašla takozvanu "naučnu osnovu" u darvinizmu. Velika Britanija je ostvarila veliku zaradu na kolonijalizmu, i nije videla razlog da ne donese propasti onima koji su živeli pod tom kolonijalizacijom u sopstvenu prednost. Jedan primer prqave politike britanskog imperijalizma su bili "opijumski ratovi" protiv Kine. Velika Britanija je počela da krijumčari opijum koji je uzgajala u Indiji u Kinu u prvoj četvrtini XIX veka. Ovo krijumčarewe opijuma je ubrzano kako je vreme prolazilo da bi se nadoknadio mawak u spoqašwoj trgovini. Protok droge u zemqu je takođe imao efekat na slabqewe autoriteta kineske države nad sopstvenom teritorijom. Propast u društvu je uskoro dostigao ozbiqne dimenzije. Zabrana opijuma, koju je kineska vlada morala da primeni posle dugog perioda premišqawa, je dovela do prvog opijumskog rata (1838-1842). Nema sumwe da je taj rat doveo zemqu do bankrota. Kina je bila primorana da savije svoju glavu zbog slabosti svoje armije u svakom sukobu sa stranim silama i da prihvati wihove stalno rastuće zahteve. Zapadwaci su polagano formirali naseqene centre unutar kineske teritorije posle 1842. Uzeli su velike dadzbine (ustupke) iz ruku Kineza, izdavali su wihova poqa i obavezali su zemqu da se otvori prema spoqnom svetu na način koji bi doneo najviše koristi wima samima. Kao rezultat svega toga, beda u zemqi, slabost vlade i postepeni gubitak kineske teritorije je doveo do mnogih pobuna.

PREVARA PILTDAUNSKOG ČOVEKA

Jedan od najzanimqivijih pokazateqa inspiracije koju je teorija evolucije ponudila britanskom imperijalizmu, je bio skandal piltdaunskog čoveka.

1912. godine je pronađena neobična lobawa u Piltdaunu u Engleskoj. CCarls Douson (Charles Dawson), naučnik koji je pronašao lobawu zajedno sa svojim timom, je objavio da je pripadala stvorewu koje je bilo polumajmun polučovek. Artur Kejt (Arthur Keith), čuveni evolucionista anatom je pregledao fosil i potvrdio rezultate.

darwin
 

Međutim, Douson i Kejt su naglasili značajnu pojedinost. Mozak, fosila je bio iste veličine kao kod savremenog čoveka. Međutim, vilična kost je imala majmunolike odlike.

Iznenada je mozak piltdaunskog čoveka postao stvar ponosa za Britance. Pošto je lobawa pronađena u Engleskoj mora da je bila predak Britanaca. Po Britancima, veća zapremina mozga je ukazivala da su Britanci evoluirali pre drugih rasa i da su bili superiorni u odnosu na druge rase.

To je razlog zbog koga je otkriće piltdaunskog čoveka izazvalo tako veliko uzbuđewe u Engleskoj. Novine su davale naslove na prvim stranama, a gomile su radosno slavile otkriće. Britanska vlada, u drugu ruku, je dala vitešku titulu Arturu Kejtu za wegovo čuveno otkriće.

CCuveni evolucioni paleontolog, Don Johanson (Don Johanson) opisuje odnos između piltdaunskog fosila i engleskog imperijalizma:

Piltdaunsko otkriće je bilo veoma evrocentrično. Ne samo da je mozak imao prvenstvenost, već je i Engleska imala prvenstvenost, takođe.* Nadahnuće koje su Englezi dobijali od piltdaunskog čoveka je trajalo do 1953, kada je Kenet Oukli (Kenneth Oaklez), naučnik koji je ponovo detaqno ispitao fosil, otkrio da je to najveća prevara XX veka. Fosil je bio proizveden spajawem vilice orangutana za qudsku lobawu.

-------------------------

* Don Johanson, 'U potrazi za qudskim poreklom' (In Search of Human Origins, 1994 WGBH Educational Foundation

Doživqaji u Kini su bili samo jedan od rezultata britanske politike. Kroz čitav XIX vek tlačewa i bolne dimenzije britanskog imperijalizma su doživqene u takvim regionima kao što je Južna Afrika, Indija i Australija.

Posao opravdawa tog ugwetavajućeg sistema Britanije i pokušaj da se pokaže da je bio opravdan, je pao na različite britanske sociologe i naučnike. I CCarls Darvin je bio najznačajniji i najefektivniji od wih. Darvin je bio taj koji je tvrdio da su tokom evolucije postojale "superiorne rase", da je to bila "bela rasa", i pokazao je da su zlostavqawa drugih od strane belaca bila "prirodan zakon".

Zbog opravdawa koja je Darvin obezbedio kolonijalističkom rasizmu, čuveni naučnik, Kenet J. Hsu (Kenneth J. Hsu) rukovodioc geografskog odseka švajcarskog federalnog instituta tehnologije i sam kineskog porekla opisuje Darvina kao "naučnika xentlmena viktorijanskog doba i člana establišmenta društva koje je poslalo ratne brodove da silom uvezu opijum u Kinu, ;sve u ime takmičewa (slobodne trgovine) i opstanka najsposobnijih;". (22)

Darvinovo Neprijateqstvo Prema Turcima

Najznačajniji ciq britanskog kolinijalizma je pri kraju XIX veka bila otomanska imperija.

U to vreme otomanska država je vladala velikom oblasti od Jemena do Bosne i Hercegovine. Ali je već počela da ima problema u kontroli tih oblasti kojima je upravqala u miru, spokojstvu i stabilnosti. Hrišćanske mawine su počele da se bune u ime nezavisnosti a tako velike vojno moćne države kao što je bila Rusija su počele da prete Otomanima.

U posledwoj četvrtiti veka Britanija i Francuska su se pridružile silama koje su ugrožavale otomansku imperiju. Britanija se naročito usredsredila na južne provincije otomanske imperije. Berlinski sporazum, koji je potpisan 1878, je izraz evropske kolonijalističke odluke da podeli otomanske teritorije. Pet godina kasnije, 1882. godine, Britanija je zauzela Egipat koji je bio otomanska teritorija. Britanski kolonijalizam je postavio planove da kasnije preuzme otomanske teritorije na Bliskom Istoku.

Kao i uvek, Britanija je zasnivala svoju kolonijalističku politiku na rasizmu. Britanska vlada je namerno pokušavala da prikaže tursku naciju, osnovni elemenat otomanske imperije i naročito otomansku državu kao takozvane "primitivne" qude.

Britanski premijer Vilijam Evart Gledstoun (William Ewart Gladstone) je otvoreno rekao da su Turci primer nequdi čovečanstva i zbog sopstvene civilizacije oni moraju da budu odbačeni nazad u azijske stepe i eliminisani iz Anadolije. (23)

Te i reči nalik wima je decenijama koristila britanska vlada kao propagandno sredstvo usmereno protiv otomanske imperije. Britanija je pokušala da prikaže tursku naciju kao primitivnu naciju koja je morala da se pokloni naprednijoj evropskoj rasi.

 

Takozvana "naučna osnova" za ovu propagandu je bio CCarls Darvin!

Uydurma Evrim Haberleri

DARVINOVO NEPRIJATEQSTVO PREMA TURCIMA U WEGOVIM LIČNIM PISMIMA.

CCarls Darvin je koristio svoju teoriju sa ciqem da pomogne britanskim političkim planovima protiv otomanske imperije i pokušao je da prikaže da je turska nacija bila primitivna rasa. U naše vreme neprijateqi Turaka i daqe izvlače podršku iz ove Darvinove besmislice.

Darvinovi komentari u vezi turske nacije su se pojavili u kwizi 'Život i pisma CCarlsa Darvina' (The Life and Letters of Charles Darwin), objavqene 1888. Darvin je predložio da bi eliminisawem "primitivnih rasa" prirodno odabirawe igralo ulogu u razvoju civilizacije, a kasnije rekao te iste reči o turskoj naciji:

Mogao bih da pokažem da je borba u okviru prirodnog odabirawa učinila i čini više za napredak civilizacije nego što izgledate skloni da priznate. Setite se kakve su rizike evropske nacije pretpostavqale pre ne puno vekova o tome kako bi mogli da budu preplavqeni Turcima i kako smešno takva ideja sada izgleda! Civilizovanije takozvane kavkaske rase su u potpunosti pobedile Tursku u borbi za opstanak. Gledajući na svet u bliskoj budućnosti, kako će veliki broj nižih rasa biti eliminisan od strane većih civilizovanih rasa širom sveta. (24)

Uydurma Evrim Haberleri

GALIPOQSKA KAMPAWA

U Galipoqskoj kampawi turska armija se herojski branila protiv neprijateqskih sila, sa Britanijom na čelu, i izgubila 250 000 qudi.

Britanija je napala otomansku imperiju iz dva različita smera. Prvi su bili frontovi na Kanalu, Palestini i Iraku, otvoreni sa namerom da preuzmu otomanske teritorije na Bliskom Istoku. Drugi je bio front na Galipoqu, scena jedne od najkrvavijih bitaka Prvog svetskog rata. Turska armija na Kanakalu se herojski borila i izgubila 250 000 qudi da bi odbila neprijateqske sile koje su prikupili Britanci. Što se tiče Britanaca, oni su poslali više indijskih i australijskih trupa regrutovanih iz takvih kolonija kao što su Australija i Novi Zeland da bi se borili protiv Turaka, koje su videli kao "primitivniju rasu", od sopstvenih vojnika.

Eho Darvinovog neprijateqstva prema Turcima je nastavio da odzvawa posle Prvog svetskog rata. Evropske neonacističke grupe koje podmuklo napadaju Turke u Evropi još uvek izvlače svoje nadahnuće iz Darvinove glupe besmislice o turskoj naciji. Darvinove reči o Turcima se još uvek mogu naći na stranama interneta tih rasističkih neprijateqa Turaka. (Vidi poglavqe o Krvavoj alijansi između Darvina i Hitlera)

Rasizam I Socijaldarvinizam U Americi

Uydurma Evrim Haberleri

U svojoj kwizi 'Pobeda zapada', američki predsednik Teodor T. Ruzvelt je uspostavio ideologiju masakra i kasnije je primenio.

Socijaldarvinizam je obezbedio podršku rasistima i imperijalistima i u drugim zemqama takođe, ne samo u Britaniji. Iz tog razloga on se raširio veoma brzo širom celog sveta. Na čelo onih koji su usvojili teoriju je stao američki predsednik Teodor Ruzvelt (Theodore Roosevelt). Ruzvelt je bio najistaknutiji pobornik i pokretač programa etničkog čišćewa primewenog protiv američkih urođenika pod imenom "prinudnog preseqavawa". U kwizi 'Pobeda zapada' (The Winning of the West), osnovao je ideologiju masakra, tvrdeći da je rasni rat do kraja sa Indijancima bio neizbežan. (25) Wegov najveći oslonac je bio darvinizam, koji mu je dao šansu da definiše urođenike kao primitivnu vrstu.

Kako je Ruzvelt predvideo, ni jedan od sporazuma sa američkim urođenicima nije bio poštovan, a to je takođe obezbedilo lažno opravdane pod teorijom "primitivne rase". 1871. godine kongres je zanemario sve sporazume koji su načiweni sa američkim urođenicima i odlučio da ih protera na mrtva zemqišta gde su mogli da čekaju smrt. Ako se druga strana ne vidi kao qudska bića kako mogu sporazumi učiweni sa wima da imaju bilo kakvu vrednost?

Ruzvelt je takođe predložio da je gore napomenuti rasni rat predstavqao krajwe dostignuće širewa qudi koji govore engleski (Anglo-saksonaca) širom sveta. (26)

Jedan od najistaknutijih pobornika anglo-saksonskog rasizma, američki evolucionista i protestantski sveštenik Josia Strong (Josiah Strong), je primenio istu logiku. Jednom je napisao sledeće reči:

darwin
 

Tada će svet ući u novi stadijum svoje istorije - konačno takmičewe rasa za koje se Anglo-saksonci pripremaju. Ako ne grešim, moćna rasa će krenuti ka Meksiku, prema Centralnoj i Južnoj Americi, na ostrva mora, preko Afrike i daqe. I da li bilo ko može da sumwa da će ;rezultat tog takmičewa biti "opstanak najsposobnijih";? (27)

Najistaknutiji rasisti koji su koristili socijaldarvinizam da bi se opravdali su bili neprijateqi crnaca. Wihove rasističke teorije, koje su delile rase na nivoe i definisale belu rasu kao najsuperiorniju a crnu rasu kao najprimitivniju, su oduševqeno prihvatili koncept evolucije. (28)

Najistaknutiji evolucioni rasistički teoretičar, Henri Feirfild Ozborn (Henry Fairfield Osborn) je napisao u članku pod nazivom 'Evolucija qudskih rasa' (The Evolution of Human Races) da je "sredwa inteligencija prosečnog odraslog crnca slična onoj kod jedanaestogodišweg deteta vrste Homo sapiens". (29)

Po toj logici crnci uopšte nisu bili qudska bića. Drugi najpoznatiji pobornik evolucione rasističke misli, Karlton Kun (Carleton Coon) je izneo, u svojoj kwizi 'Poreklo rase' (The Origins of Race), objavqene 1962, da su crna i bela rasa bile dve različite vrste koje su se odvojile jedna od druge na stupwu Homo erektusa. Po Kunu, belci su evoluirali daqe posle ovog odvajawa. Pristalice diskriminacije protiv crnaca su primewivali to takozvano naučno objašwewe dugo vremena.

Postojawe naučne teorije koja ga je podržavala je brzo uvećavala rasizam u Americi. V. E. Duboa (W. E. Dubois), poznat da je bio protiv rasne diskriminacije, je izjavio da "problem XX veka je problem boje". Po wemu, to da se problem rasizma pojavio na tako raširen način u zemqi koja želi da postane najveća svetska demokratija i koja je po nekim pitawima to postigla, nije najmawe značajan paradoks. Ukidawe ropstva nije bilo dovoqno da se uspostavi bratstvo između crnih i belih qudi. On je smatrao da se zvanična diskriminacija, postavqena u vrlo kratkom periodu, pretvorila u ipso facto i zakonsku situaciju, način na koji se i daqe gledaju stvari. (30)

Pojava prvih rasnih diskriminacionih zakona, poznatih kao "Xim Krou zakoni" (Xim Krou (Jim Crow) je bilo jedno od pogrdnih imena za crnce koja su koristili belci) se takođe odigrala u to vreme. Crnci definitivno nisu bili tretirani kao qudska bića, i bili su prezirani i tretirani sa gnušawem svuda: štaviše to nije bio stav nekoliko rasističkih pojedinaca već određen od strane američke drćave sopstvenim zakonima. Ubrzo pošto je prvi zakon koji je dozvoqavao rasno odvajawe na železničkim stanicama i tramvajima bio primewen u Tenesiju 1875, sve južwačke države su primenile odvajawe na svojim železnicama.

Uydurma Evrim Haberleri

U XIX i ranom XX veku u Americi, belci su tretirali crnce prilično surovo. Zakoni i wihove primene su jasno otkrile da crnci nisu smatrani za qudska bića. Dok su belci živeli u velikom bogatstvu, crnci su dobijali nehuman tretman.

Znaci "samo za belce" i "crnci" su kačeni svuda. U stvari, sve to je samo značilo davawe zvaničnog statusa situaciji koja je već postojala. Brakovi između različitih rasa su bili zabrawivani. Pod zakonom, odvajawe je bilo obavezno u bolnicama, zatvorima i grobqima. U praksi, to je ukqučivalo hotele, pozorišta, biblioteke i čak i liftove i crkve. Poqe gde se odvajawe najoštrije osetilo su bile škole. To je bila praksa koja je imala najteže efekte na crnce i koja je bila najveća prepreka za wihov kulturni razvoj.

Praksa rasne podele je bila praćena talasom nasiqa. Došlo je do brzog porasta broja linčovawa crnaca. Između 1890. i 1901. nekih 1 300 crnaca je bilo linčovano. Kao rezultat tih primena crnci su se pobunili u nekoliko država.

Rasističke misli i teorije su pratile taj period. Ubrzo posle toga, američki biološki rasizam je izrazio sebe u rezultatima metode R. B. Bina (R. B. Bean) merewa lobawe, i pod pretvarawem zaštite qudi novog kontinenta od talasa nekontrolisane migracije, naročita vrsta američkog rasizma se pojavila. Medison Grant (Madison Grant), autor kwige 'Nestajawe velike rase' (The Passing of the Great Race, 1916) je napisao da će mešawe dve rase otvoriti put za pojavu primitivnije rase od nižih vrsta i on je želeo da se međurasni brakovi zabrane. (31)

I on je takođe želeo da se međurasni brakovi zabrane.

Rasizam je postojao u Americi i pre Darvina, kao i u celom svetu. Ali kao što smo videli, darvinizam je dao rasističkim gledištima i politikama prividnu podršku u drugoj polovini XIX veka. Na primer, kao što smo videli u ovom poglavqu, kada su rasisti iznosili svoja gledišta koristili su tvrdwe darvinizma kao slogane. Ideje koje su pre Darvina smatrane za surove, sada su počele da budu prihvatane kao prirodan zakon.

Uydurma Evrim Haberleri

THE OPPRESSION OF THE BLACKS

Kju klus klan je bio grupa koja je vršila najsurovije napade na crnce. Lanac na slici je korišćen za okivawe crnih robova jednih za druge.

Darvinističke Rasističke Nehumane Politike Istrebqivawe Aborixina

Uydurma Evrim Haberleri

MASAKR ABORIXINA

Australijski uroženici, Aborixini su viđeni kao nerazvijena qudska vrsta od strane evolucionista i bili su masakrirani.

Australijski urođenici su poznati kao Aborixini. Ovi qudi koji su živeli na kontinentu hiqadama godina su pretrpeli jedno od najvećih istrebqivawa u istoriji sa širewem evropskih doseqenika u zemqi. Ideološka osnova ovog istrebqivawa je bio darvinizam. Darvinistička ideološka gledišta o Aborixinima su formirala teoriju o divqaštvu koje su ovi qudi pretrpeli.

Maks Mjuler (Max Muller), evolucioni antropolog koji je radio za časopis 'London Anthropological Review', je 1870. podelio qudske rase na sedam kategorija. Aborixini su se pojavili na dnu, a arijevska rasa koja je predstavqala evropske belce, na vrhu. H. K. Ruzden (H. K. Rusden) čuveni socijaldarvinista, je 1876. imao da kaže o Aborixinima sledeće:

Opstanak najsposobnijih znači da je moć u pravu. I mi se tako pozivamo i bez žalosti ispuwavamo neumoqiv zakon prirodnog odabirawa kada istrebqujemo niže australijske i maorske rase... I mirno prisvajamo wihovu očevinu. (32)

A 1890. potpredsednik Kraqevskog društva Tasmanije, Xejms Bernard (James Barnard), je napisao: "Proces istrebqivawa je aksiom zakona evolucije i opstanka najsposobnijih". Prema tome, zakqučio je, nema razloga da pretpostavimo da je "bilo bilo kakve krivične nemarnosti" u ubistvima i oduzimawu australijskim Aborixinima. (33)

Kao rezultat tih rasističkih, surovih i divqačkih gledišta koje je gajio Darvin, počeo je užasan masakr sa ciqem istrebqewa Aborixina. Glave Aborixina su stavqane na vrata stanica. Otrovan hleb je davan porodicama Aborixina. U mnogim delovima Australije, naseqena područja Aborixina su nestajala na divqački način u toku 50 godina. (34)

Politika prema Aborixinama se nije završila masakrima. Mnogi pripadnici rase su korišćeni kao eksperimentalne životiwe. Smitsonijan institut u Vašingtonu je posedovao ostatke 15 000 qudi različitih rasa. Deset hiqada australijskih Aborixina je poslato brodom britanskom muzeju sa ciqem da se vidi da li su oni bili ili ne "nedostajuća karika" u prelazu od životiwa do qudskih bića.

Muzeji nisu bili zainteresovani samo za kosti, u isto vreme su čuvali mozgove koji su pripadali Aborixinima i prodavali ih za dobru cenu. Takođe postoji dokaz da su australijski Aborxini ubijani da bi bili korišćeni kao primerci. Sledeća čiwenica pokazuje tu surovost:

Posmrtni memoar Koraha Vilsa (Korah Wills), koji je postao guverner Bouena, u Kvinslendu 1866, slikovito opisuje kako je ubijao i masakrirao lokalne pripadnike plemena 1865. da bi obezbedio naučne primerke.

Edvard Ramsi (Edward Ramsaz) nadzornik australijskog muzeja u Sidneju tokom dvadeset godina od 1874, je bio naročito ukqučen. On je objavio muzejsku kwižicu koja je uvrstila Aborixine pod odrednicu "australijske životiwe". Ona je takođe davala uputstva ne samo o tome kako da se pqačkaju grobovi, već i kako da se zatvore rane od metaka kod sveže ubijenih "primeraka".

Nemački evolucionista, Ameli Ditrih (Amalie Dietrich, kojoj je nadimak bio 'Anđeo crne smrti') je došla u Australiju tražeći od vlasnika stanice da ubiju nekoliko Aborixina za primerke, naročito za kožu za preparirawe i izlagawe za wene muzejske radnike. Iako je isterana sa bar jednog poseda, ubrzo se vratila kući sa svojim primercima.

Misionar iz Novog Južnog Velsa je bio užasnuti svedok masakra grupe od desetina Aborixinskih muškaraca, žena i dece, od strane policije. CCetrdeset i pet glava je tada prokuvano i deset najboqih lobawa je pakovano za preko mora. (35)

Istrebqivawe Aborixina se nastavilo u XX veku. Među metodima koji su primewivani u ovom istrebqivawu je bilo i nasilno oduzimawe Aborixinske dece od svojih porodica. Priča Alena Tornhila (Alan Thornhill) na vestima, koja se pojavila u izdawu novina 'Philadelphia Daily News' za 28. april 1997. je opisao ovaj metod koji je korišćen protiv Aborixina na sledeći način:

Porodice Aborixina Opisuju Otmice

Aborixini koji su živeli u udaqenim pustiwama severoistoka Australije su često mazali svoju decu svetle kože ugqem, nadajući se da će tako sprečiti socijalnu pomoć da im ne odvede decu. "Socijalna pomoć bi te jednostavno ugrabila kada bi te našli", izjavilo je jedno od ukradene dece, mnogo godina kasnije. "Naši qudi bi nas sakrivali, bojili bi nas ugqem".

"Odveden sam u Mula Bulu", rekao je jedan stočar koji je bio ukraden kao dete. "Bili smo oko 5 do 6 godina stari". Wegova priča je bila samo jedna od hiqada koja se čula u društvima za Australijska qudska prava (Australia's Human Rights) i Komisiji za jednake mogućnosti (Equal Opportunity Commission) tokom svoje istrage za "ukradenom generacijom". Od 1910. pa do 1970-ih, oko 100 000 aborixinske dece je uzeto od svojih roditeqa... Aborixinska deca svetle kože su uzimana i davana belim porodicama na usvajawe. Deca tamne kože su stavqana u sirotišta. (36)

CCak je i sada bol toliko veliki da se većina priča objavquje anonimno u konačnom izveštaju komisije, "Wihov povratak kući" (Bringing Them Home). Komisija kaže da su se dela autoriteta tog vremena izjednačila sa genocidom na način na koji ga Ujediwene nacije definišu. Vlada je odbila da izvrši preporuku istrage da se oformi tribunal da bi se isplatio dug za ukradenu decu.

Kao što smo videli, nehumani tretman, masakri, surovost, divqaštvo i istrebqivawa koja su vršena su sva opravdana tezama darvinizma o "prirodnom odabirawu", "borbi za opstanak" i "opstanku najprilagođenijih".

Sve ove strašne stvari koje su australijski urođenici proživeli su bile samo mali deo katastrofa koje je darvinizam doneo svetu.

Ota Benga

Uydurma Evrim Haberleri

OTA BENGA

Ota Benga je bio afrički urođenik. Uhvaćen je kao životiwa od strane evolucionih istraživača, stavqen u kavez i izlagan zajedno sa majmunima u zoološkom vrtu.

Posle objavqivawa Darvinove tvrdwe u 'Postanku vrsta' da su se qudska bića razvila od zajedničkog pretka koga su delili sa majmunima, potraga za fosilima u podršku ovog scenarija je počela. Ali neki evolucionisti su verovali da su "polumajmunska poluqudska" stvorewa mogla da budu pronađena ne samo u fosilnom zapisu, već takođe i živa u različitim delovima sveta. Na početku XX veka istraživači za "karikom koja nedostaje" su bili uzrok mnogih činova divqaštva. Jedan od wih je bila i priča o pigmeju Ota Bengi (Ota Benga).

Ota Benga je bio uhvaćen u Kongu od strane evolucionog istraživača Semjuela Vernera (Samuel Verner) 1904. godine. Ovaj uroženik, čije ime je značilo "prijateq" na sopstvenom jeziku, je bio ožewen i otac dva deteta. Ali je on bio vezan lancima kao životiwa, stavqen u kavez i poslat u SAD. Tu su ga evolucioni naučnici stavili u kavez sa različitim vrstama majmuna na svetskoj izložbi u Sent Luisu kao "najbližu kariku do čoveka". Dve godine kasnije su ga stavili u zoološki vrt Bronksa u Wujorku i izlagali ga sa nekoliko šimpanza, gorilom zvanom Dina i orangutanom zvanom Dohung kao "čovekove najstarije pretke". Evolucionista direktor zoološkog vrta, doktor Vilijam T. Hornadej (Dr. William T. Hornaday), je držao dugačke govore o ponosu koji mu je pričiwavalo to što ima "nedostajuću kariku" i posetioci su tretirali Ota Bengu u kavezu kao životiwu. Izdawe novina 'New York Times' je u to vreme objavilo stavove posetilaca:

Bilo je i do 40 000 posetilaca parka nedeqom. Skoro svaki čovek, žena i dete iz te grupe je išlo do kuće sa majmunima da bi videlo zvezdu zoološkog vrta - divqeg čoveka iz Afrike. Jurili su ga po zemqi ceo dan, uzvikujući i derući se. Neki od wih su ga boli za rebra, drugi su ga saplitali i smejali su mu se. (37)

Izdawe novina 'New York Journal' za 17. septembar 1906. je objavilo da se to radilo da bi se dokazala evolucija, ali ju je napalo kao veliku nepravdu i surovost sledećim rečima:

Ti qudi, bez razmišqawa i inteligencije su izlagali u kavezu sa majmunima, malog qudskog patuqka iz Afrike. ;Wihova ideja je verovatno bila da usade neku duboku lekciju iz evolucije;.

U stvari, jedini rezultat koji je postignut je bio prezir afričke rase, koja zaslužuje bar simpatije i blagost od belaca ove zemqe, posle svih surovosti koje su ovde istrpeli...

Sramotno je i odvratno da nesreća, fizička mawkavost qudskog bića, stvorenog od strane iste sile koja je nas sve stavila ovde i podarila nam ista osećawa i istu dušu, treba da bude zatvoreno u kavez sa majmunima i bude izvrgnuto javnom ismevawu. (38)

 

Novine 'New York Daily Tribune' su takođe dale prostor predmetu izlagawa Ota Benge u zoološkom vrtu za ciq prikazivawa evolucije. Odbrana darvinističkog direktora zoološkog vrta je bila sasvim besramna:

Izlagawe afričkog pigmeja u istom kavezu sa orangutanom u wujorškom zoološkom vrtu posledwe nedeqe je izazvalo značajne kritike. Neke osobe ;su izjavile da je to bio pokušaj direktora Hornadeja da prikaže blisku srodnost između crnaca i majmuna;. Doktor Hornadej je to negirao. "Ako je mala osoba u kavezu", rekao je doktor Hornadej, "to je zato što mu je tu najudobnije, i zato što ne znamo šta drugo da radimo sa wim. On nije ni u kakvom smislu zatvorenik, osim da niko ne bi rekao da bi bilo mudro dozvoliti mu da luta po gradu bez da ga neko nadgleda". (39)

Izlagawe Ota Benge u zoološkom vrtu sa gorilama kao životiwu je dovelo do nelagodnosti u različitim krugovima. Izvestan broj fondacija je pozvao autoritete da zaustave tu praksu, izjavqujući da je Ota Benga qudsko biće i da je tretirawe sa wim na taj način bila velika surovost. Jedna od ovih molbi se pojavila u novinama 'New York Globe' za 12. septembar 1906. na sledeći način:

Urednik:

Gospodine - živeo sam na jugu nekoliko godina i kao posledica toga nisam previše oduševqen crncima ali smatram ih za qude. Smatram da je sramota da autoriteti ovog velikog grada dozvoqavaju da se tako nešto dešava u zoološkom vrtu Bronksa - crnački dečak, na izložbi u majmunskom kavezu... Ova cela stvar u vezi pigmeja zahteva istragu... A.E.R. Wujork, 12. septembar. (40)

Druga molba koja je tražila da se Ota Benga tretira kao čovek je glasila:

Izložbu Čoveka I Majmuna Ne Odobrava Sveštenstvo

Pr. dr. Mek Artur (Rev. Dr. MacArthur) smatra izložbu ponižavajućom.

"Osoba koja je odgovorna za izložbu ponižava samu sebe isto koliko i Afrikanca" rekao je dr Mek Artur "umesto da se ovaj mali čovek najboqe iskoristi, trebao bi da bude stavqen u školu za razvoj moći koje mu je Bog podario".

Dr Gilbert (Dr. Gilbert) je rekao da je već odlučio da je izložba nečuvena i da će se on i drugi sveštenici pridružiti dr Mek Arturu kako bi bušman bio pušten iz majmunskog kaveza i smešten negde drugde. (41)

Krajwi rezultat ovog nehumanog tretmana je bilo samoubistvo Ota Benge. Ali je ovde problem bio veći od toga da je jedno qudsko biće izgubilo svoj život. Ovaj slučaj je bio jasan primer surovosti i divqaštva kakvo je darvinistički rasizam mogao da predstavqa u praksi.

Eskimi I Primena Rasizma

CCuveni istraživač Arktika Robert Piri (Robert Peary) je doveo grupu Eskima u Wujork 1897. Najmlađi iz ove grupe je bio dečak Minik (Minik). Grupa, koja je ukqučivala Minika i wegovog oca, je bila izložena u toku dugog perioda u Američkom muzeju prirodwačke istorije. U toku tog vremena, Minikov otac je izgubio svoj život usled bolesti. Minik je ostao sam i nezaštićen u Wujorku. I jednog dana Minik je video da je skelet wegovog oca bio izložen u Američkom muzeju prirodwačke istorije kao "primer vrste". Iako je tražio telo svog oca, autoriteti muzeja su odbili zahtev.

darwin

Druga stvar koju je vredno napomenuti u vezi Minikovog života je bio Robert Piri, istraživač koji je doveo Eskime u Ameriku, koji je imao rasistička gledišta. Iako je živeo među Eskimima, Piri je otvoreno smatrao da ti qudi nisu jednaki sa wim. Po Piriju, Eskimi i crnci su bili pripadnici nižih rasa. Iako su bili snažni, inteligentni i pouzdani qudi koji su hranili svoje porodice, nisu bili podjednako dobri kao beo čovek... Jednom je napisao sledeću uvredu: "CCesto sam bio pitan: od kakve su koristi Eskimi svetu? Previše su udaqeni da bi bili od bilo kakve vrednosti za komercijalne delatnosti; i štaviše nemaju ambicije. Oni cene život samo koliko i lisica ili medved. CCisto instiktom". *1 Wegov ciq za dovođewe Eskima u Ameriku je objasnio istraživač po tom pitawu: "Koji su bili Pirijevi razlozi za dovođewe tih šest Eskima u Wujork?... Možda su tih šest Eskima bili samo primerci, kao lobawe i skeleti koje je sakupqao ranije, ali zanimqiviji jer je krv još uvek tekla wihovim venama. ... Takođe je osećao morbidnu sklonost ka telima drugih Eskima koje je znao po imenu, koje je iskopao godinu dana ranije iz wihovih svežih grobova i poslao na jug da bi krasili hodnike muzeja". *2 Minik, Ota Benga i mnogi drugi qudi čija imena nisu poznata, su trpeli nehuman tretman, na taj i na druge načine u rukama takozvanih "naučnika" koji su gledali na neke rase kao na "niže".

---------------------------

1 Ken Harper, Give Me My Father's Body, Steerforth Press, South Royalton, Vermont p. 8

2 Ken Harper, Give Me My Father's Body, Steerforth Press, South Royalton, Vermont p. 22

 

Rasistički Mentalitet I Daqe Postoji I Crpi Snagu Od Darvina...
Atom, bilim

Muslim News, November.2000

Superiornost dolazi iz karaktera, a ne iz krvi

Darvinovo prikazivawe qudskih bića kao razvijene vrste životiwe i wegovo predstavqawe nekih rasa kao da još uvek nisu završile svoj razvoj i kao vrste bliže životiwama je bilo veoma opasno i razarajuće u qudskoj istoriji. Oni koji su prihvatili ovu Darvinovu tvrdwu kao svoj vodič su nemilosrdno zlostavqali druge rase, prisiqavali da žive pod surovim uslovima i čak ih istrebqavali.

Brajan Eplijard (Bryan Appleyard), autor kwige 'Hrabri novi svetovi' (Brave New Worlds), objašwava surovi mentalitet koji je bio u osnovi rasizma i wegove rezultate na sledeći način:

Stvar je da kada su jednom qudi odlučili da ste vi niže stvorewe iz bilo kog razloga, ili iz sujevernih ili iz naučnih, izgleda da nije bilo granice surovosti koju su mogli da vrše nad vama. I vrlo je verovatno da su oni tu surovost vršili osećajući se potpuno opravdanim, jer je samo mali korak bio od verovawa da je drugo qudsko biće niže do verovawa da je zlo, opasno ili da ugrožava 'superiorna' bića. Zaista, neki mogu da uopšte pitawe još više i da insistiraju da su sva 'niža' bića opasna jer ugrožavaju život ili zdravqe celokupne qudske rase. Oni mogu tada da zahtevaju sterilizaciju, zabrane brakova, ili čak ubistvo da bi se sprečio napad na celovitost vrste. (42)

Međutim, sva qudska bića su stvorena ista. Svi su stvoreni od strane Tvorca. Qudska bića nose dušu koju im je Tvorac udahnuo. Svako qudsko biće, bez obzira na rasnu razliku, misli, oseća, voli, pati, oseća uzbuđewe i poznaje qubav, sklonost i saosećawe. Iz tog razloga, tokom istorije, oni koji veruju da su qudi drugih rasa polurazvijene životiwe i loše postupaju sa wima, oni koji napadaju, zlostavqaju, iskorišćavaju makar i jednu osobu i oni koji podupiru tu praksu lažnim dokazima i teorijama koje stvaraju, su počinili veliki greh u svom neznawu.

U našem vremenu postoje kulture relativno nerazvijenih qudskih društava. Svi ovi qudi imaju qudske osobine, ali nemaju one kriterije koji, zbog tehničkih i kulturnih vidova, vladaju u svetu. Iz razloga klime u kojoj žive i prirodnih uslova, mnoge zajednice su živele izolovano od opšte svetske zajednice i razvile su veoma različite kulture. Ali u svakoj postoje sve odlike, običaji i navike uobičajne za čovečanstvo. Oni sa tajnim planovima i oni koji su videli prednost u rasizmu, su oduševqeno prihvatili Darvinovu teoriju i prihvatili te qude, koji se ne razlikuju od drugih qudi, kao pripadnike niže rase i čak kao životiwe. Kao rezultat tog gledišta, čak i u naše vreme javqaju se qudi koji zlostavqaju i preziru primitivne qude i zajednice na osnovu toga da nisu dovoqno evoluirale.

Međutim, Tvorac u potpunosti zabrawuje rasizam. Tvorac je stvorio sva živa bića u različitim bojama i da govore različitim jezicima. To je pokazateq veštine i raznovrsnosti stvarawa od strane Tvorca. U očima Tvorca jedina superiornost je čovekov karakter, wegovo izbegavawe svih vrsta greha i pobune, degeneracije i skretawa i superiorna moralnost koja proizilazi iz wegove milosti. Osim svoje milosrdnosti ni jedan čovek ne može da ima nikakvu superiornost u odnosu na bilo koju drugu osobinu.

 

Literatura

7- A.E. Wilder-Smith, Man's Origin Man's Destiny, The Word for Today Publishing, 1993, p.166

8- Charles Darwin, The Descent of Man, 2nd edition, New York, A L. Burt Co., 1874, p. 178

9- Charles Darwin, The Descent of Man, 2nd edition, New York, A L. Burt Co., 1874, p. 171

10- Godfrey Lienhardt, Social Anthropology, Oxford University Press, p. 11

11- Benjamin Farrington, What Darwin Really Said, London: Sphere Books, 1971, pp. 54-56

12- James Ferguson, "The Laboratory of Racism”, New Scientist, vol. 103, (September 1984, p. 18)

13- Lalita Prasad Vidyarthi, Racism, Science and Pseudo-Science, Unesco, France, Vendôme, 1983. p. 54

14- David N. Menton, Ph.D., The Religion of Nature: Social Darwinism, St. Louis MetroVoice, September 1994, Vol. 4, No. 9

15- Stephen Jay Gould, Ever Since Darwin, W. W. Norton & Company, New York 1992, p. 217

16- Stephen Jay Gould, Ever Since Darwin, W. W. Norton & Company, New York 1992, p. 220

17- Alaeddin Şenel, Irk ve Irkçılık Düşüncesi (The Idea of Race and Racism), Ankara:Bilim ve Sanat Yayınları, 1993, p. 67-68

18- Thomas Gossett, Race: The History of an Idea in America, Dallas: Southern Methodist University Press, 1963, p.81 cited in Alaeddin Şenel, Irk ve Irkçılık Düşüncesi (The Idea of Race and Racism), Ankara:Bilim ve Sanat Yayınları, 1993, p. 68

19- Jacques Attali, 1492, Librairie Arthème Fayard, 1991, p.197

20- François de Fontette, Le Racisme (Racism), 6th ed. Presses Universitaires de France, 1988, p. 40-41

21- James Joll, Europe Since 1870: An International History, Penguin Books, Middlesex, 1990, p. 102-103

22- Kenneth J. Hsü., reply to comment on "Darwin's Three Mistakes”, Geology, vol. 15, April 1987, p. 377

23- Süleyman Kocabaş, Hindistan Yolu ve Petrol Uğruna Yapılanlar: Türkiye ve İngiltere (The Road to India and What Has Been Done for the Sake of Oil: Turkey and Britain), 1.baskı, İstanbul: Vatan Yayınları, 1985, s. 231

24- Francis Darwin, The Life and Letters of Charles Darwin, Vol.I, 1888. New York D. Appleton and Company, p.285-286

25- Henry M. Morris, The Long War Against God, Baker Book House, 1989, p. 70

26-Henry M. Morris, The Long War Against God, Baker Book House, 1989, p. 71

27- Thomas Gossett, Race: The History of an Idea in America, Dallas: Southern Methodist University Press, 1963, p.188

28- Alaeddin Şenel, Irk ve Irkçılık Düşüncesi (The Idea of Race and Racism), Ankara:Bilim ve Sanat Yayınları, 1993, p. 85-90

29- Henry Fairfield Osborn, "The Evolution of Human Races”, Natural History, April 1980, p. 129 – reprinted from January/February 1926 issue

30- François de Fontette, Le Racisme (Racism), 6th ed. Presses Universitaires de France, 1988, p. 101

31- François de Fontette, Le Racisme (Racism), 6th ed. Presses Universitaires de France, 1988, p. 105

32- Jani Roberts, How New-Darwinism Justified Taking Land From Aborigines and Murdering Them in Australia, http://www.gn.apc.org/inquirer/ausrace.html

33- Jani Roberts, How New-Darwinism Justified Taking Land From Aborigines and Murdering Them in Australia, http://www.gn.apc.org/inquirer/ausrace.html

34- Jani Robert, How New-Darwinism Justified Taking Land From Aborigines and Murdering Them in Australia, http://www.gn.apc.org/inquirer/ausrace.html

35- Creation Ex Nihilo, Vol 14, No. 2, March-May 1992, p. 17

36- Philadelphia Daily News, 28 April 1997

37- Philips Verner Bradford, Harvey Blume, Ota Benga, The Pygmy in the Zoo, Canada, October 1993 p. 269

38- Philips Verner Bradford, Harvey Blume, Ota Benga, The Pygmy in the Zoo, Canada, October 1993, p. 267

39- Philips Verner Bradford, Harvey Blume, Ota Benga, The Pygmy in the Zoo, Canada, October 1993, p. 266

40- Philips Verner Bradford, Harvey Blume, Ota Benga, The Pygmy in the Zoo, Canada, October 1993, p.264

41- Philips Verner Bradford, Harvey Blume, Ota Benga, The Pygmy in the Zoo, Canada, October 1993, p. 259

42- Bryan Appleyard, Brave New Worlds, Harper Collins Publishers, London 1999, p. 49-50

3 / total 8
Knjigu “Strahote Koje je Darvinizam Doneo Čovečanstvu” Haruna Jahje možete čitati online, podeliti na društvenim mrežama kao što su Facebook i Twitter, sačuvati na svoj računar, korisiti u svojoj zadaći i drugim radovima, i objavljivati, kopirati i reproducirati je na svojoj web stranici ili blogu bez ikakve naknade, uz jedinu obavezu navođenja ove stranice kao izvora.
About this site | Make your homepage | Add to favorites | RSS Feed
All materials can be copied, printed and distributed by referring to this site.
(c) All publication rights of the personal photos of Mr. Adnan Oktar that are present in our website and in all other Harun Yahya works belong to Global Publication Ltd. Co. They cannot be used or published without prior consent even if used partially.
© 1994 Harun Yahya. www.harunyahya.com - info@harunyahya.com
page_top